CIA je konstatovala da rat u Avganistanu ne može da se dobije. Petreus se tome usprotivio i smatra da je povlačenje američke vojske iz te zemlje fatalna greška. Profesor bezbednosne politike Gordon Adams kaže da su ljudi CIA veoma skeptični prema čoveku koji nikada nije bio tajni agent. Nikada do sada na čelu CIA nije bio vojnik, „i ja se malo brinem, da od CIA ne napravi novu armiju“...

2011. godina je puna vrlo važnih događaja, koje zasad percipiramo izolovano. Ipak, ti događaji jesu karike jedinstvenog lanca. Svi oni zajedno određuju tok ljudske istorije, kao minimum, za deceniju unapred. Tri titanske promene prevrnuće islamski svet: snižavanje cene rada na Zapadu, koje će zahtevati begstvo miliona imigranata; rast cena životnih namirnica, koji će dovesti do gladi na Istoku, i odumiranje svetovne države u islamskom svetu...

Kad zemlja izgubi jedinstveni cilj, njeni građani počinju stremiti svaki svom malom cilju. Počinje rasipanje snaga, sredstava i mogućnosti. Kroz neko vreme zemlja slabi po svim bazičnim pokazateljima: obrazovanju, kulturi, nauci, privredi... Dalje je neizbežno razaranje. Ono se može otegnuti na račun prodaje resursa: prirodnih i nakupljenih od prethodnog pokolenja, no rasulo se ne može izbeći...

Otkako je ruski ekonomista N.D. Kondratjev razradio teoriju velikih, ili dugačkih, privrednih ciklusa, njegova ideja je široko prihvaćena. Pojam „ciklusi Kondratjeva“ koristi se u vezi sa makroekonomskom analizom i ekonomskom analizom regiona, kao i razvojem društva i njegovim padovima zbog uzajamne povezanosti ekonomije i konflikata. Arnold Tojnbi je, pak, predložio ciklus „velikih ratova“, čije je trajanje otprilike 120 godina, koji se deli na preludijum, rat, odmor, epilog i sveopšti mir...

Đovani Arigi identifikuje četiri epohe (ili ciklusa) akumulacije kapitala kojima je sukcesivno uvek dominirala druga nacija. Na pijedestalu kapitalističke moći, Đenova, Holandija, Velika Britanija i SAD smenjuju se od 15. veka do danas. Kako se vreme ubrzavalo ciklusi dominacije postajali su sve kraći, a pred kraj svakog ciklusa javljao se uvek isti fenomen – profiti u realnoj ekonomiji su ubrzano padali usled jačanja konkurencije i kapital se selio u finansije i sferu finansijskih špekulacija gde su profiti bili najveći...