Ekonomski analitičari koji su svojevremeno procenjivali da će svetska ekonomska i finansijska kriza imati oblik slova W, sudeći prema dešavanjima na berzama proteklih dana, bili su u pravu. Štaviše, strahuje se da bi novi talas krize ekonomske recesije mogao da bude mnogo pogubniji od prethodnog. Naime, 2008. godine je došlo do propasti tržišta nekretnina u SAD i jedne investicione banke, a sada bi pravi ekonomski cunami mogao da izazove finansijski krah treće i četvrte ekonomije evrozone – Italije i Španije.

Da situacija sa dužničkom krizom u Evropi izmiče kontroli svedoči i to što su vodeći mediji počeli iz minuta u minut da prate dešavanja na svetskom tržištu, a na to su, uprkos sezoni godišnjih odmora, primorani i svetski lideri poput francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je na odmoru na Azurnoj obali.

Kako prenosi Rojters, on je juče telefonom razgovarao o evropskoj dužničkoj krizi sa premijerom Španije Hoseom Luisom Sapaterom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja se nalazi na odmoru u italijanskom delu Alpa.

Zabrinutost Evropljana juče je naglo porasla jer su akcije na Londonskoj i Frankfurtskoj berzi drastično pale, dok su kamate na italijanske obveznice sa rokom dospeća od deset godina juče porasle iznad onih na ekvivalentne španske obveznice prvi put od maja 2010, što se tumači kao jasan znak da ulagači smatraju da je italijanska privreda u velikim problemima.

Rast kamate na državne obveznice uslovilo je i to što su porasli troškovi zaduživanja za Italiju i Španiju. Štaviše, prinosi na italijanske i španske državne obveznice sada iznose više od šest odsto i veoma su blizu nivou koji je naveo Grčku, Portugaliju i Irsku da zatraže finansijsku pomoć od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, u ovom slučaju strahovanja su mnogo veća, jer bi Italiji i Španiji bila neophodna znatno veća „finansijska injekcija” nego što su je dobile ove manje ekonomije.

Osim toga, postoji i zabrinutost da će Rim i Madrid ući u svojevrsni začarani krug u kojem će strahovanja na tržištu da će bankrotirati izazivati stalni rast kamatnih stopa na njihove obveznice, a više kamate direktno povećavaju njihove javne dugove i samim tim odvraćaju sve nove investitore u njihove ekonomije.

Očigledno iz straha da će ih međunarodne agencije za kreditne rejtinge „ugurati” u ovaj začarani krug, italijanske vlasti su juče upale u kancelarije „Mudiza” i „Standard i Pursa” u Milanu i zaplenile im dokumenta, pod optužbom da su ove američke rejting agencije povezane sa „neuobičajenim” izmenama vrednosti akcija na italijanskom tržištu.

Inače, glavni italijanski berzanski indeks FTSE MIB u četvrtak je potonuo više od pet odsto, iako je dan ranije italijanski premijer Silvio Berluskoni, prvo u parlamentu, a zatim pred predstavnicima biznisa i sindikata, rekao da se, po njegovom mišljenju, „situacija na tržištima neće pogoršati”.

„Vlasti Italije upadima u prostorije ’Mudiza’ i ’Standarda i Pursa’ pokušavaju da provere da li se te agencije u svom radu pridržavaju italijanskih propisa”, izjavio je Karlo Marija Kapistro, šef lokalnog tužilaštva.

Tužilaštvo je tražilo i da mu se dostavi dokumentacija o registraciji „Mudiza” i „Standarda i Pursa” za rad na finansijskom tržištu Italije, dok su ove dve ugledne rejting agencije odbacile sve optužbe i saopštile da je pretres izvršen bez ikakvih osnova.

Upad u prostorije rejting agencija samo povećava već postojeću zategnutost između američkih agencija za rejtinge i vlada država članica evrozone, koje ih optužuju da često bez odgovarajućih argumenata smanjuju kreditne rejtinge posrnulih evropskih ekonomija, što direktno povećava njihove dugove.

Dan ranije je zbog strepnji oko dužničke krize u EU, ali i pretnji da će SAD ponovo da padne u recesiju, i najvažniji američki berzanski indeks „Dau Džons” oslabio najviše još od finansijske krize 2008. godine. Ipak, juče su objavljeni rezultati o zaposlenosti u SAD, koji su mnogo bolji nego što se očekivalo, tako da je došlo do izvesnog oporavka najvažnijih berzanskih indeksa.

„Ako ne budu preduzete prave mere, nova kriza neće naneti ništa manju štetu od nedavnog finansijskog kolapsa”, ukazao je profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard i viši naučni saradnik Huverovog instituta Robert Baro, u članku objavljenom u londonskom „Fajnenšel tajmsu”.

N. Radičević

Politika

6. avgust 2011.

Pročitajte još i:

Knjigu Predraga Anđelića "Letač"

Evropa najavljuje okršaj