Strane neprijateljske snage udvostručuju napore kako bi nas pozapadnjačile i podelile, upozorio je predsednik Hu Đintao
(foto: AP/The Hindu)
Kineski predsednik Hu Đintao izjavio je minule nedelje da Kina mora da suzbije uticaj Zapada. On je upozorio na „inostrane neprijateljske snage koje pokušavaju da unesu elemente sa Zapada u kinesku kulturu i da Kinu pozapadnjače i podele”. „Moramo da imamo svest o značaju i složenosti i da preduzmemo odlučne mere kako bismo ih sprečili”, naveo je kineski predsednik, javlja Rojters. Ova Huova izjava objavljena je u teoretskom žurnalu KPK „Ćijuši” (Traganje za istinom), u vreme kada Kina ulaže velike napore u promociju svoje kulture u inostranstvu. „Međunarodni uticaj kineske kulture nije u skladu s međunarodnim statusom Kine”, ocenio je Hu koji u oktobru napušta funkciju šefa partije, a 2013. i mesto šefa države, kada treba da ga nasledi sadašnji potpredsednik Si Jinping.
Poslednjih godina Peking je podsticao državne medije da budu tržišno konkurentniji i da manje zavise od državnih sredstava, što je dovelo do mnogo kritičkijeg izveštavanja, ali i povećanja šunda i senzacionalizma u trci za čitaocima, gledaocima i slušaocima.
Peking je takođe izdvojio 45 milijardi juana (7,2 milijarde dolara) za širenje i povećanje uticaja državnih medija, uključujući Centralnu televiziju, agenciju Sinhua, dnevnik „Ženmin žibao” i Kineski međunarodni radio. Dok privreda Kine prolazi kroz fantastičnu transformaciju – novinski mediji su i dalje pod strogom kontrolom države.
U Kini danas legalno izlazi više od 10.000 dnevnih listova i 19.000 časopisa, čiji ukupni godišnji tiraž iznosi 27 milijardi primeraka. Ali, u Kini se ništa nije dogodilo dok to ne objavi „Ženmin žibao” (Narodni dnevnik).
Novinska kuća „Ženmin žibao” izdaje deset dnevnih i periodičnih listova, a posluje, prema tvrdnji zvaničnika, isključivo po zakonima novinskog tržišta, bez novčane pomoći, mada je dnevnik „Ženmin žibao” partijski list KP Kine. Dnevni tiraž iznosi 2.860.000 primeraka, tvrde rukovodioci najveće novinske kuće u Kini.
A to što se širom Kine svakodnevno pojavljuju novi televizijski kanali ne znači nužno i da su kineski mediji postali slobodniji. Dnevnik na kineskoj državnoj televiziji KCTV ne menja se godinama: ukočeni voditelj čita vladina saopštenja, potom slede snimci visokih državnih zvaničnika kako obilaze ugledna poljoprivredna dobra i uspešne privredne kolektive.
Tako izgleda svet viđen kroz prizmu kineskih propagandista. Ima, naravno, izuzetaka: kanal na kojem se prikazuje emisija Čunlu Jua (svojevrsnog kineskog pandana američkoj zvezdi Opri Vinfri), televizijska stanica Feniks, prednjači u promenama. Registrovan je u Hongkongu, a program emituje za celu Kinu. U poređenju s državnom konkurencijom, TV Feniks reaguje brže, prilagodljivija je promenama i daleko je zabavnija.
U izvesnom pogledu Televizija Feniks postavlja nove granice kineske televizije kao medija, ali kada je reč o politici, rizikovanje ne dolazi u obzir. I jedino tu nema pomaka.
Ipak, najnovije primedbe kineskog predsednika usledile su nakon što je Peking naredio industriji u oblasti kulture, gde prvenstveno spadaju i mediji, da podigne propagandni nivo jer Kina nastoji da u inostranstvu žustrije propagira svoj uticaj “blage sile u rastućoj moći”.
Kineska rastuća moć donedavno je bila delikatna tema o kojoj se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta nije glasno govorilo. Zvanični Peking dugo je sledio izreku Deng Sjaopinga: „Tao guang jang hui”, što bukvalno znači da treba kriti svoje ambicije i maskirati kandže.
Opšte shvatanje ovog Dengovog pravila bilo je da Kina treba svu svoju energiju da posveti ekonomskom razvoju, a ne da gubi vreme u trci za tron svetskog lidera.
KP Kine odnedavno je počela da podstiče ljude na diskusiju o tome šta znači biti velika svetska sila i diskretno prestaje da negira da Kina u skorije vreme namerava da postane jedna od njih. Inače, KPK je najmasovnija politička partija na svetu koja danas ima više članova (80 miliona) nego što Turska, Francuska ili Britanija pojedinačno imaju stanovnika.
Sve veće angažovanje Kine na međunarodnom planu takođe je podstaklo žučniju diskusiju o njenoj globalnoj ulozi i potencijalu za rivalstvo sa Sjedinjenim Državama. Jan Sijetong, specijalista za međunarodne odnose na Ćinghua univerzitetu u Pekingu, tvrdi da je Kina već prevazišla Japan, Rusiju, Britaniju, Francusku, Nemačku i Indiju kada je reč o njihovoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj sili. Time je došla na drugo mesto – odmah iza SAD, zaključuje Jan.
Iako vojni jaz između Kine i Sjedinjenih Država može da potraje još izvesno vreme, tvrdi on, kineski brži ekonomski rast i sve veća politička snaga mogli bi da srežu američku sveukupnu prednost.
Stručnjaci predviđaju da će Kina već 2025. stići SAD, a za sledećih 25 godina, dakle 2050, njen bruto domaći proizvod (BDP) biće za trećinu veći od američkog. Na sredini ovog veka Kina će imati BDP od blizu 50.000 milijardi dolara (nije štamparska greška), a SAD oko 38.000 milijardi dolara. S druge strane, iako politička reforma u Kini znatno zaostaje u odnosu na ekonomsku, zemlja se ipak udaljila od komunističke ortodoksije. Ali, opozicija i višepartijski sistem i dalje su tabu teme.
Kineski zvaničnici uporno tvrde da Kina treba da zadrži „ispravnu političku orijentaciju” i da ne treba da uvodi višepartijski sistem.
„Treba da koristimo dostignuća svih kultura, ali nikada nećemo jednostavno kopirati zapadni sistem”, izjavio je predsednik Kine. A kada pominju Zapad, Kinezi prvenstveno misle na SAD.
Bitna karakteristika kineskih promena jeste njihova postupnost. U Kini ništa nije urađeno preko noći i na brzinu, ali je sve podložno promenama. Sve izuzev KP.
„Put KP Kine zacrtan je za narednih 100 godina”, govorio je tvorac moderne Kine Deng Sjaoping. To uporno ponavlja i Hu Đintao, kao i njegov politički naslednik Si Jinping. I to, dosad, niko nije uspeo da preusmeri, pa ni Zapad.
Petar Mićković
8. januar 2012.
Pročitajte još i:
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
