Roman Predraga Anđelića
L E T A Č
- Tajna brzog bogaćenja Ilije Gvozdenovića zove se – Arhitekt. Ja sam ga stvorio. Ne mogu da kažem da je to bilo besplatno, i on je nama bio od koristi. Bio je naš paravan. Ali, sada se sve promenilo. Zaboravio je ko su mu roditelji, mislim PRAVI tata i mama. Kao dete u pubertetu misli da može da stane na svoje noge. Oslonac u životu je uvek potreban... On ga je našao u inostranstvu. Podlo i nezahvalno, zar ne?
– Šta hoćete od mene? – upita hladno Dragan.
– Ilija Gvozdenović je štaviše postao ključna figura za ostvarivanje cilja o kojem smo maločas govorili. Povezan je sa stvarnim gospodarima koji su iznad masona, čiji je eksponent. Finansira političke partije, pravi planove za rušenje vlasti... C, c, c... To nije onaj Ika kojeg sam poznavao!
– Gospodine, molim Vas da mi kažete šta hoćete od mene.
Arhitekt se okrenuo prema Draganu i još jednom nasmešio.
– Želim da ga ubijete – reče sasvim mirno.
U pozadini kriminalističko-obaveštajne afere smeštene u Beogradu nalazi se priča o Draganu Mihailoviću, mladom čoveku sticajem prilika gurnutom u sivu zonu ali sa visokim moralnim normama dostojnim istinskih "heroja asfalta".
Pošto mu prijatelji bivaju brutalno ubijeni on kreće u osvetu nikom drugom do "kumu" srpske mafije, ne birajući sredstva. Ispostaviće se, međutim, kako je smrt njegovih prijatelja bila krvavi "ulog" u mnogo većoj igri u koju su uključene obaveštajne službe i tajni ezoterijski redovi...
Milan V. Petković, pukovnik u penziji, bivši zamenik načelnika Druge (obaveštajne) uprave Generalštaba VJ i načelnika Katedre Vojne obaveštajne službe i bezbednosti u Generalštabnoj školi i Školi nacionalne odbrane VJ, rekao je o knjizi:
- Pred nama je neobično delo još neobičnijeg autora. Neobično delo je jer obrađuje temu iz prostora između “teorije zavera”, tajnih službi i organizovanog kriminala a da ne zahvata u presudnoj meri ni jednu od pomenutih oblasti.
Ne može se doći do kraja knjige a da se bar jedanput ne pomisli da je cela priča autobiografskog karaktera ili da se u pojedinim likovima iz knjige prepoznaju dobro poznate ličnosti iz svakodnevnog života Srbije tog vremena. U tome je neobičnost autora. Predrag Anđelić je izatkao čitav jedan imaginarni, a istovremeno tako stvarni svet, da se čitalac zaista priupita ko je taj čovek koji se tako retko javljao svojim delima (uglavnom esejima, objavljivanim preko elektronskih medija) i gde je on do sada bio?
Anđelić za svoju knjigu skromno kaže da je ona rezultat “mnogo odgledanih filmova i mašte”. Ali, nije baš tako… Svako ko je uzme u ruke, na početku čitanja će možda tako nešto i pomisliti, ali će na kraju čitanja ostati duboko zamišljen nad mogućim odgovorom na jedno jednostavno pitanje: “Gde prestaje realnost a počinje fikcija?” Zato, pročitajte “Letača“. Nećete se pokajati.
Reakcija čitalaca
Gospodine Anđeliću,
Zahvalan sam Vam na iznenađujućoj ekspeditivnosti u slanju Vaše knjige. Frederik Forsajt, Ladlam i njima slični pisci nadmašuju Vas uglavnom kvantitetom, a što se tiče stila ovakve literature uklapate se gotovo savršeno. Ja kao Vaš čitalac sada očekujem da pročitam gde sad leti Letač, mislim posle prokletog Rambujea. Čekajući nastavak Letačevih podviga najsrdačnije Vas pozdravljam.
Branko Đurica
G-dine Anđeliću,
"Letač" Vam je sjajan. Meni se naročito svidela Draganova analiza (33-35 str. knjige). Srdačan pozdrav i svako dobro Vam želim.
Aleksandra
Drago mi je da se nešto čini da se ljudi upozore na ovo sto se dešava. Imate moju podršku ma koliko vam ona značila. Pratim vas i pokušavam da informišem što više ljudi oko sebe o vašem pozitivnom radu i trudu koju nosi ova tema. Puno pozdrava
Nenad
Poštovani,
Knjiga je prevazišla očekivanja. Nikad nisam bio ljubitelj ove vrste književnosti, ali me je knjiga već posle prvih stranica osvojila. Roman ima, poput svetskih vrhunskih trilera, radnju, izgrađene likove, zaplete, složene dijaloge, zanimljive rečenice i na nekim mestima izuzetno duboka razmišljanja junaka. Hvala na ovako lepoj knjizi.
Slobodan Kovačić
