U jednoj kolumni u „Njujork tajmsu“ nobelovac Pol Krugman je napisao da je gledao na televiziji kako jedno dete na pitanje šta je to pljačka odgovara: Goldman Saks, a nedavno je veliki publicitet imao i nastup brokera Alesija Rastanija na Bi-Bi-Siju kada je izjavio da svetom ne upravljaju vlade nego Goldman Saks.

(foto: N.Y. Times)

Posle bankrotstva banke Leman Braders (jesen 2008), tadašnji ministar finansija u vladi Džordža Buša – Henri Polson, guverner centralne banke – Ben Bernanke i prvi čovek FED Njujorka – Timoti Gajtner, upozorili su da zemlji preti ekonomska katastrofa ukoliko se krupnim finansijskim firmama odmah ne pruži ogromna finansijska pomoć. Sa tim su se saglasili predsednik Džordž Buš i tek izabrani (još ne stupivši na dužnost) novi predsednik Barak Obama, a posle toga i Kongres. Konkretan plan pomoći krupnim finansijskim firmama (ko će dobiti sredstva, u kom iznosu i pod kojim uslovima) napravili su Henri Polson i Timoti Gajtner (o ovome pogledati film Too Big to Fail – “Preveliki da bi propali” Kurtisa Hensona iz 2011. – prim. P.A.). Kasnije će se saznati da im je glavni konsultant bio prvi čovek banke Goldman Saks – Lojd Blankfajn.

Henri Polson je pre dolaska na mesto ministra finansija bio na čelu banke Goldman Saks (1999–2006), a Timoti Gajtner je na mesto prvog čoveka FED Njujorka došao zahvaljujući Robertu Rubinu, koji je bio ministar finansija u administraciji Bila Klintona gde mu je Gajtner bio zamenik. Robert Rubin je ranije (sedamdesetih godina) bio na čelu banke Goldman Saks. Zbog toga ne treba da nas čudi da je upravo Goldman Saks dobio (što direktno, što indirektno) najveći deo ovih sredstava.

Dobivši ogromnu finansijsku pomoć od države, velike finansijske kompanije su nastavile da rade „po starom sistemu“ (ulazeći i dalje u sve rizičnije mahinacije), a finansijsku „infuziju“ su iskoristile da znatno povećaju profit, te plate i bonuse svojim menadžerima. Tako je već početkom 2010. godine Goldman Saks ostvario svoj rekordan istorijski profit (osnovan 1869. godine) i svojim menadžerima isplatio ogromne bonuse.

I posle svega, nijedno dužnosno lice u zemlji nije okrivljeno za zloupotrebu službenog položaja kojima su omogućene velike finansijske mahinacije. Štaviše, Barak Obama je ponovo postavio za guvernera centralne banke Bena Bernankea, a za ministra finansija Timotija Gajtnera (koga je na mestu prvog čoveka FED Njujorka nasledio Vilijem Dadli, koji je pre toga bio glavni ekonomista i izvršni direktor u Goldmanu Saksu), a Timoti Gajtner je za svoga šefa kabineta postavio Marka Patersona, bivšeg lobistu ove banke. Tako se nastavlja stalno kruženje ljudi iz volstritovskih u kabinete državne administracije i obratno, te sve više raste svest da u SAD postoji jednopartijska vladavina „biznis stranke“ (Noam Čomski).

Zbivanja u Evropi poslednjih dana ukazuju da se ova vladavina prelila i na drugu stranu Atlantika. Slučajno ili ne, na čelo Evropske centralne banke je postavljen Mario Dragi, koji je u periodu 2002–2005. bio zamenik predsednika i izvršni direktor evropskog odeljenja Goldmana Saksa. Istovremeno, za premijere Italije i Grčke postavljeni su Mario Monti (do sada međunarodni savetnik Goldmana Saksa) i Lukas Papadimos, koji je u periodu 1994–2002. bio guverner Centralne banke Grčke, kada je došlo do brzog rasta državnog duga i kada je ova zemlja ušla u evrozonu.

Kako bi Grčka formalno ispunila kriterijume za ulazak u evrozonu, Goldman Saks joj je pomagao (i to dobro naplaćivao) da „sakrije“ deo svog suverenog duga ponudivši joj takozvanu svop operaciju kojom su krediti u dolarima i jenima konvertovani u evre, a onda nazad u dolare i jene, po fiktivnom kursu, a razlika je predstavljala dodatni kredit koji (uz pomoć „kreativnog knjigovodstva“) nije prikazivan u bilansu grčkog duga. Pored toga, Goldman Saks je prodavao grčke „toksične“ papire (ubeđujući investitore u njihov visok kvalitet) i istovremeno se „kladio“ na bankrot Grčke.

Imajući sve to u vidu, ne izgleda bez osnova tvrdnja pariskog „Monda“ da su nova visokopostavljena lica „članovi evropske vlade Goldmana Saksa“.

Nastupa li vreme vladavine „biznis stranke“

Jovan B. Dušanić

Redovni profesor univerziteta

Politika

30. novembar 2011.

Pročitajte još i:

"Letač"

Novi premijeri Italije i Grčke članovi "Trilaterale"