Narkomanija je dostigla takve razmere da može da postane glavni problem 21. veka, kao što je u minulom stoleću bio Drugi svetski rat - izjavio je ovih dana general Viktor Ivanov, direktor ruske Federalne službe za kontrolu i borbu protiv širenja narkotika. Lane je u Avganistanu, kaže Ivanov, proizvedeno dva puta više narkotika nego što ih je pre deset godina proizvodio ceo svet, a od toga stradaju ne samo Rusija i Evropa, nego još oko stotinu zemalja.
- Sa zavisnošću od heroina, prema procenama, danas ima probleme oko dva miliona građana Rusije. Broj narkomana u Rusiji poslednjih godina ne raste, jer je već dostignut “vrh”, katastrofalan nivo - kaže general Viktor Ivanov.
Sa generalovom dramatičnom ocenom i prognozom slažu se i građani. Prema najnovijem istraživanju, oni smatraju da je narkomanija veća opasnost od terorizma. Bez obzira na to što su se poslednjih meseci dogodili krvavi teroristički napadi u metro stanicama u Moskvi i na pruzi Moskva - Sankt Peterburg i što terorizam jača i u Rusiji, to zlo je na skali opasnosti “zauzelo” drugo mesto - posle narkomanije. Alkoholizam, tradicionalna pošast u Rusiji, “pao” je na treće mesto.
Eksperti tvrde da će broj narkomana uskoro dostići dva odsto od ukupno 142 miliona stanovnika zemlje. Stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO Dmitrij Rogozin više puta je otvoreno kritikovao Amerikance i njihove saveznike koji se nalaze u Avganistanu za potpuno zanemarivanje problema narkotika.
- Prebacivanje droge iz Avganistana u Rusiju je po efektu i posledicama isto što i neobjavljeni rat našoj zemlji. Od droge svake godine u Rusiji umre oko 30.000 ljudi - kaže Rogozin.
Amerikanci svoju popustljivost prema proizvođačima maka pravdaju činjenicom da su akcije uništavanja polja pod ovom kulturom izazvale da seljaci, čiji je to jedini prihod, pređu na stranu talibana. Mnogi u Moskvi takvu strategiju Amerikanaca u Avganistanu doživljavaju kao direktnu opasnost za nacionalnu bezbednosti Rusije. Dmitrij Rogozin ocenjuje da takvom politikom prema narkobosovima u Avganistanu Amerika i članice NATO vode “specijalni rat protiv Rusije”.
- Ne možemo da dozvolimo da građani jedne od najsiromašnijih zemalja budu bez ikakvih prihoda za život, a da im se nešto ne da u zamenu - izjavio je predstavnik NATO Džejms Apaturaj, posle velike antitalibanske akcije tokom koje Amerikanci uopšte nisu uništavali ogromne plantaže maka. Bivši šef Pentagona Donald Ramsfeld bio je još direktniji:
- Došli smo u Avganistan da likvidiramo teroristu “broj jedan” Osamu bin Ladena, a ne da se bavimo sprečavanjem proizvodnje narkotika.
Avganistan je svetski centar za proizvodnju opijuma - proizvodi oko 90 odsto ove droge. Pošto ona ne stiže do Amerike, SAD je ne doživljavaju kao veliki problem. Eksperti tvrde da je u Avganistanu od 1994. do 2000. godine proizvodnja i prodaja opijuma donosila stanovništvu godišnje ukupno 150 miliona dolara, odnosno 700 dolara po “zaposlenom”, a već 2002. - nekoliko milijardi dolara!
Posle raspada SSSR, svaka od novonastalih država je preuzela brigu da čuva svoju granicu. Kriminalne grupe su počele da traže najsigurnije kanale transporta narkotika. Iz Avganistana su krenuli na sever, a kroz Tadžikistan je prolazilo oko 80 odsto droge. Otvarali su se i drugi pravci, kroz Turkmenistan i Uzbekistan. Jedina država u centralnoj Aziji koja se graniči s Rusijom je Kazahstan. Ruski eksperti kažu da upravo iz Kazahstana u Rusiju stiže više od 90 odsto marihuane, više od 85 odsto hašiša i oko 80 odsto opijuma. Kazahstan, inače, do sada nije ratifikovao nijedan međunarodni sporazum o narkoticima. Zbog dobrih odnosa rukovodstva u Kremlju sa predsednikom Kazahstana Nursultanom Nazarbajevom, ruski eksperti u borbi protiv narkotika nikada ne kritikuju tu zemlju koja je objektivno glavni tranzitni pravac ka Rusiji. Do sada je rusko-kazahstanska granica bila loše čuvana, pa Moskva namerava da uloži veliki novac u sigurnost svoje međe.
- Sa zavisnošću od heroina, prema procenama, danas ima probleme oko dva miliona građana Rusije. Broj narkomana u Rusiji poslednjih godina ne raste, jer je već dostignut “vrh”, katastrofalan nivo - kaže general Viktor Ivanov.
Sa generalovom dramatičnom ocenom i prognozom slažu se i građani. Prema najnovijem istraživanju, oni smatraju da je narkomanija veća opasnost od terorizma. Bez obzira na to što su se poslednjih meseci dogodili krvavi teroristički napadi u metro stanicama u Moskvi i na pruzi Moskva - Sankt Peterburg i što terorizam jača i u Rusiji, to zlo je na skali opasnosti “zauzelo” drugo mesto - posle narkomanije. Alkoholizam, tradicionalna pošast u Rusiji, “pao” je na treće mesto.
Eksperti tvrde da će broj narkomana uskoro dostići dva odsto od ukupno 142 miliona stanovnika zemlje. Stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO Dmitrij Rogozin više puta je otvoreno kritikovao Amerikance i njihove saveznike koji se nalaze u Avganistanu za potpuno zanemarivanje problema narkotika.
- Prebacivanje droge iz Avganistana u Rusiju je po efektu i posledicama isto što i neobjavljeni rat našoj zemlji. Od droge svake godine u Rusiji umre oko 30.000 ljudi - kaže Rogozin.
Amerikanci svoju popustljivost prema proizvođačima maka pravdaju činjenicom da su akcije uništavanja polja pod ovom kulturom izazvale da seljaci, čiji je to jedini prihod, pređu na stranu talibana. Mnogi u Moskvi takvu strategiju Amerikanaca u Avganistanu doživljavaju kao direktnu opasnost za nacionalnu bezbednosti Rusije. Dmitrij Rogozin ocenjuje da takvom politikom prema narkobosovima u Avganistanu Amerika i članice NATO vode “specijalni rat protiv Rusije”.
- Ne možemo da dozvolimo da građani jedne od najsiromašnijih zemalja budu bez ikakvih prihoda za život, a da im se nešto ne da u zamenu - izjavio je predstavnik NATO Džejms Apaturaj, posle velike antitalibanske akcije tokom koje Amerikanci uopšte nisu uništavali ogromne plantaže maka. Bivši šef Pentagona Donald Ramsfeld bio je još direktniji:
- Došli smo u Avganistan da likvidiramo teroristu “broj jedan” Osamu bin Ladena, a ne da se bavimo sprečavanjem proizvodnje narkotika.
Avganistan je svetski centar za proizvodnju opijuma - proizvodi oko 90 odsto ove droge. Pošto ona ne stiže do Amerike, SAD je ne doživljavaju kao veliki problem. Eksperti tvrde da je u Avganistanu od 1994. do 2000. godine proizvodnja i prodaja opijuma donosila stanovništvu godišnje ukupno 150 miliona dolara, odnosno 700 dolara po “zaposlenom”, a već 2002. - nekoliko milijardi dolara!
Posle raspada SSSR, svaka od novonastalih država je preuzela brigu da čuva svoju granicu. Kriminalne grupe su počele da traže najsigurnije kanale transporta narkotika. Iz Avganistana su krenuli na sever, a kroz Tadžikistan je prolazilo oko 80 odsto droge. Otvarali su se i drugi pravci, kroz Turkmenistan i Uzbekistan. Jedina država u centralnoj Aziji koja se graniči s Rusijom je Kazahstan. Ruski eksperti kažu da upravo iz Kazahstana u Rusiju stiže više od 90 odsto marihuane, više od 85 odsto hašiša i oko 80 odsto opijuma. Kazahstan, inače, do sada nije ratifikovao nijedan međunarodni sporazum o narkoticima. Zbog dobrih odnosa rukovodstva u Kremlju sa predsednikom Kazahstana Nursultanom Nazarbajevom, ruski eksperti u borbi protiv narkotika nikada ne kritikuju tu zemlju koja je objektivno glavni tranzitni pravac ka Rusiji. Do sada je rusko-kazahstanska granica bila loše čuvana, pa Moskva namerava da uloži veliki novac u sigurnost svoje međe.
Dobro informisani tvrde da se “revolucija lala” u Kirgiziji 2005. godine - svrgavanje predsednika Askara Akajeva - dogodila zbog konkurencije klanova koji se bave narkoticima na jugu te zemlje. Navodno, narkobosovi su pomogli da na vlast dođe Kurmanbek Bakijev. Krajem oktobra 2003. ruski graničari su u svojoj zoni odgovornosti uhvatili na granici Avganistana i Tadžikistana 14 narkokurira, koji su prevozili čak 900 kilograma narkotika. Kasnije se ispostavilo da su ti narkotici pripadali sinu rođenog brata predsednika Tadžikistana Rahmonova. Posle su tadžikistanske vlasti insistirale da se ruski graničari potpuno povuku iz zemlje.
Nije sporno da u centralnoj Aziji narod zaista teško živi, jer je natalitet visok, poljoprivredni prinosi su mali, a ekonomije nerazvijene. Da bi se razvila poljoprivreda, morao bi da se “obnovi” sovjetski model kada su pravljeni kanali za navodnjavanje. Za sve to su potrebna velika ulaganja, pa postoje mišljenja da bi Rusija trebalo da se vrati u taj deo postsovjetskog prostranstva, jer bi jedino ona mogla da organizuje poljoprivrednu i drugu proizvodnju u kojoj bi se zaposlili mladi ljudi.
Međutim, takvi planovi nose sa sobom i velike rizike. Povratak Rusa bi mogao da izazove sukobe s mafijaškim klanovima koji su se već navikli da dolaze do lake zarade od narkotika. Bilo kakve investicije u taj region su veoma rizične, a priče o velikom rudnom bogatstvu pod zemljom više zanimaju pustolove nego one koji dobro znaju da računaju. Bez obzira na sve, Rusija mora da pronađe efikasnu protivigru, jer će u suprotnom iz godine u godinu gubiti sve više mladih ljudi od narkotika koji stižu sa juga.
Kilogram heroina visokog stepena čistoće u Avganistanu se prodaje za 3.000 dolara. Već na granici, u Tadžikistanu, košta 15.000 dolara, a u Moskvi od 35.000 do 40.000 dolara. Ista količina se u zapadnoj Evropi prodaje za od 300.000 do 500.000 dolara. Stručnjaci tvrde da često heroin mešaju sa šećerom u prahu ili s brašnom. U Avganistanu heroin mešaju i sa mlevenim kozjim kostima, što je ubitačna kombinacija, koja često uzrokuje i smrt.
Branko Vlahović
Večernje novosti
Pročitajte još i:
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
