Očekujemo da ujesen u Moskvu stigne novi ambasador SAD Majkl Makfol. Tom čoveku koji ima reputaciju arhitekte „preopterećenja“, koji ima i veliko iskustvo u praktičnom radu i vrlo široke veze u našoj zemlji, dat je zadatak da „na licu mesta“ odradi šemu najveće moguće realizacije interesa SAD u Rusiji na granici kada se u njoj dešava prelazak sa jednog izborno-političkog ciklusa na drugi.
Zgrada njujorške berze
M. Makfol sebe predstavlja kao „pobornika oštre borbe sa korupcijom u vodećim strukturama“. U februaru 2009. godine, kada je planiran prvi zvaničan susret predsednika D. Medvedeva i novoizabranog predsednika SAD B. Obame, pretpostavljalo se da će jedna od dve najvažnije teme predsedničkih razgovora biti zajednički projekat o borbi sa korupcijom. Ovaj dokument je radio Majkl Makfol.
U vezi sa tim pažnju zaslužuje informacija da je ruska Federalna služba za finansijska tržišta (FSFT) pripremila nacrt zakona koji ukida sva ograničenja za smeštanje hartija od vrednosti ruskih kompanija u inostranstvu.
Sada ruski emitenti imaju pravo da u inostranstvu, u obliku depozitarnih potvrda, ostavljaju maksimalno 25% statutarnog kapitala. Po novom nacrtu zakona FSFT predviđa se da takva ograničenja ostanu samo za strateška preduzeća, ali da i u tom slučaju udeo kapitala koji se smešta u inostranstvu može da bude veći ukoliko postoji odluka vladine komisije. Ostale ruske kompanije sada mogu da u inostranstvu ostavljaju do 100% od ukupne količine akcija koje poseduju.
Šta više, FSFT je donela odluku da ukine zahtevanje da se akcije obavezno ponude domaćem tržištu. Prema današnjim normama, broj hartija od vrednosti koje kompanija „izvozi“ ne može da bude preko 50% od broja vrednosnih papira, ponuđenih Rusiji.
Kao motiv za prelaz na nove propise je proglašena realizacija političke strategije stezanja državnog kapitalizma. Ponuđeno je i objašnjenje da ograničenja za postavljanje akcija na stranim berzama koja su važila do sada, „nisu dovela do povećanja tražnje akcija ruskih kompanija, već su isprovocirala bekstvo emitenata u ofšornom pravcu.“ Međutim naša analiza pokazuje nešto potpuno drugo.
***
Finansijska tržišta su zahvaćena najneprijatnijim predosećanjima. Svuda vladaju strah i pesimizam. Svi shvataju da svetski „finansijski balon“ samo što se nije rasprsnuo, ali niko ne zna šta će biti posle toga. I što je još gore – „medvedi“ (berzanski spekulanti, koji igraju na sniženje) su spremni da iskoriste bilo koji znak slabljenja sistema. Tehnički, njima je sada potrebna serija „šok“ uticaja na javno mnjenje koji bi pokazali da države više nisu u stanju da se pridržavaju dosadašnjih pravila igre: tehnički bankrot SAD, makar i delimičan bankrot Grčke, nekoliko terorističkih akcija kao ona u Norveškoj. Takođe, što je izuzetno bitno – nekontrolisani beg kapitala iz Rusije.
Takav spoj šok situacija će da izazove paniku na tržištima, tako da će da započne sveobuhvatna igra na sniženje, sve do potpunog sloma čitavog sistema. Pošto se igra završi kontrola situacije može da se preda „antiliberalnom bloku“ koji će, pošto izvrši konfiskaciju „brzih para“ postepeno obnoviti socijalnu stabilnost u korist „starog“ novca. Mehanizam konfiskacije je još 2009. godine bio pripremljen za rad punom snagom. Radilo se o ispravkama Poreskog kodeksa, koje su prihvaćene u SAD, a koje su se konkretno odnosile na određivanje definicije ko je poreski obveznik SAD, ili pravno rečeno United States Person.
Opšti propisi plaćanja poreza u SAD su sledeći: ukoliko je prihod dobijen od preduzimačkog posla na teritoriji zemlje, lice koje se bavi time je pod poreskom jurisdikcijom SAD. To jest plaća poreze i druge dažbine u iznosima i rokovima koji su određeni američkim zakonima. Međutim, 2009. godine su prihvaćene izmene važećeg zakonodavstva SAD, koje je time jako proširilo tumačenje i procene United States Person. Tako sada, ukoliko bilo koja kompanija ili fizičko lice obračune vrši u SAD dolarima ili u njenim obračunima učestvuje bar samo jedan poreski obveznik SAD (US Person) tu kompaniju ili fizičko lice sud može da prizna za poreskog obveznika SAD. I moraće da plaća poreze po iznosima i unutrašnjim propisima te zemlje.
A dalje se ide po metodologiji, koju su odavno razradili američki fiskalni organi. Poreska inspekcija nalazi takvog „neplatioca“, čeka 2-3 godine kako bi iznos penala bio što veći, i zatim ga predaje sudu. Sud SAD šalje tužbu stranom građaninu ili predstavniku strane kompanije. Nejavljanje sudu se smatra za priznanje krivice.
Amerikanci su rešili da pre svih odrade posao sa najkrupnijim međunarodnim kompanijama. Američki sudovi su puni sličnih poslova: već je 200 predmeta te vrste u radu. I, treba reći, do današnjeg dana iskustvo korišćenja tog mehanizma je dalo izuzetne rezultate. Zato će konvejer konfiskovanja raditi sve brže, da bi se tako ugradio u svetsku kampanju eksproprijacije „brzih para“.
Američki zvaničnici čine sve što je moguće kako se ne bi privlačila pažnja na rad navedenog mehanizma, i pri tom rezultate rada konfiskacionog mehanizma otvoreno postavljaju u planove razvoja zemlje. 15. jula 2011. godine „grupa šestorice“ (kongresmena) je predložila kompromisni plan za sprečavanje tehničkog bankrota SAD. Plan, konkretno, predviđa da se budžet snabde dopunskim prihodom u zemlji u iznosu 1 triliona dolara - preko poreza. 19. jula predsednik Obama je javno podržao taj plan.
„Grupa šestorice“ ne precizira kako se u budžetu našao taj planirani, ali vanredni trilion dolara. Međutim, polazeći od toga, da su SAD „na ivici“ tehničkog bankrota, jedini izvor vanrednih prihoda od poreza može da bude konfiskovanje ličnih i korporativnih bogatstava, koje se vrši pomoću napred opisanog mehanizma.
Faktički, plan „Grupe šest“ predstavlja sistematizaciju pozitivnog iskustva od primene izmena Poreskog kodeksa SAD iz 2009. godine. Upravo zato se Peking umešao u konflikt predsednika SAD i Kongresa, i to tako što je dao podršku Obami. Kineski rukovodioci potpuno shvataju pozitivne perspektive globalne konfiskacije „brzih para“ radi ozdravljenja finansijskog stanja SAD. Tim pre, što se konfiskacija dešava podržana politikom „antiliberalnog bloka“ i, kako misli ceo niz eksperata, osnažena dogovorima Baraka Obame sa rukovodstvom KNR.
Važnu ulogu u planovima graditelja postindustrijskog globalnog društva igra Rusija. Ona zauzima 12% kopna Zemljine kugle, u njoj živi 3% svetskog stanovništva, u njoj su 22% šuma naše planete, 20% vode za piće, 16% do sada istraženih nalazišta mineralnih resursa, 32% rezervi gasa, 12% nafte, 28% kamenog uglja, 36% nikla, 40% metala grupe platine. Ni jedna država na svetu, ni jedan savez država, ne može da se uporedi sa Ruskom Federacijom u smislu zemlje koju ona poseduje i bogatstava u unutrašnjosti te zemlje.
Da bi se obezbedila priprema za globalnu konfiskaciju od sredine 2009. godine na teritoriji RF je izvršeno vrlo pažljivo, ali i vrlo efikasno istraživanje društvenog raspoloženja. Prema rezultatima tog istraživanja koje je obavio UBS AG, najveća švajcarska banka, koja pruža finansijske usluge čitavom svetu, i kompanija Campden Media, 90% preduzetnika RF nema planove da svoj biznis prenese na sledeću generaciju (anketa je izvršena među biznismenima čiji godišnji obrt iznosi najmanje 100 miliona dolara). 88% njih je izjavilo da bi prodalo svoju kompaniju, ukoliko bi im bila ponuđena dobra cena. U 2009. godini 84% obveznika je videlo perspektivu razvoja biznisa. U 2011. g. – samo 40%.
Drugim rečima, su napori ruskih liberala da se stvori klasa posednika su propali do 2011. godine. Kod 90% posednika svojine došlo je do pucanja psihičkog mehanizma nasleđivanja socijalnog i materijalnog statusa, a 60% njih ne vidi perspektivu u očuvanju svog socijalnog statusa i/ili socijalnog napretka.
Istovremeno sa publikovanjem rezultata istraživanja UBS i Campden Media Institut sociologije Ruske akademije nauka je objavio izveštaj „20 godina reforme očima Rusa iz Rusije“. Prema njemu – 34% njih uvek oseća želju da „pobije sve korupcionaše i špekulante“ (u Moskvi - 60%). I još 38% stanovnika Ruske Federacije „ponekad želi da sve „pobije“.
Tako, u RF klasa imućnih praktično je potpuno izgubila volju da radi i nema perspektive da se očuva kao kompaktna socijalna grupa, koja je sposobna za svoju samostalnu obnovu. Istovremeno ostalo stanovništvo Rusije je duboko ogrezlo u mržnju prema bogatašima. Zato bilo kakav rad na oduzimanju kapitala, izvezenog iz Rusije, u narodu se potpuno opravdava.
Nemoguće je izvođenje globalne konfiskacije „brzih para“ bez široke podrške stanovništva. U Rusiji je spremnost naroda da takvu podršku pruži potpuno formirana. Pri tom, u SAD je 2009. godine formiran i za dve godine uspešno ispitan mehanizam sličnog konfiskovanja. Do 2011. godine je uz njegovu pomoć pripremljen nacrt plana za izlazak SAD iz finansijske krize, koji je podržalo rukovodstvo KNR. A na svetskim finansijskim tržištima već se sakupila koalicija finansijskih agenata usmerenog (segmentnog) rušenja liberalnog modela – to su napred pomenuti „medvedi“.
U takvoj situaciji priprema nacrta zakona FSFT Rusije koji ukida sva ograničenja na razmeštaj vrednosnih papira ruskih kompanija u inostranstvu može da dobije sasvim drugačiji smisao.
Na prvi pogled navedeni nacrt FSFT predstavlja mehanizam za „fiksiranje dobiti“ i izlazak iz biznisa (prodajom vrednosnih papira u inostranstvu) za koji je država garant. Međutim, uzimajući u obzir novine u američkom poreskom zakonodavstvu, svaki prodavac hartija od vrednosti ruskih kompanija, u kom je učestvovao poreski obveznik SAD (US Person), automatski potpada pod dejstvo mehanizma konfiskovanja. Kako je već rečeno, prihvaćene ispravke neverovatno šire tumačenje i svojstva United States Person. Bank of America, Goldman Sachs, Morgan Stanley, JP Morgan Chase Citigroup i ostali – svi oni su US Person. Daimler Benz je takođe US Person (jer se akcije kompanije kotiraju na Njujorškoj berzi fondova). I tako dalje, i tome slično.
Tako nacrt zakona FSFT može da ispadne klopka za naivne – hodnik koji „nove ruske bogataše“ vodi umesto spasenja na „klanicu“ globalne konfiskacije.
Sam po sebi se nameće zaključak o tome, da sa imenovanjem novog američkog ambasadora u Moskvi, „borca sa korupcijom“ Majkla Makfola zajedno sa osnivanjem mehanizma u SAD za konfiskovanje, koji dozvoljava da se „zakonito“ oduzima kapital, izvezen iz Rusije, formira se efikasan instrument za „čvrsto“ spoljno upravljanje Rusijom. Taj mehanizam dozvoljava da se iskoriste čitave grupe predstavnika krupnog ruskog biznisa i činovništva kao svojevrsni „adamati“ (u 19. veku su na Kavkazu tako zvali izvezene taoce, koji su u miru sasvim mirno živeli na teritoriji protivničke strane i koji su ubijani samo ukoliko bi došlo do vojnog konflikta).
„Nišanjenje“ kapitala koji je izvezen iz Rusije takođe može da dozvoli Sjedinjenim Državama (sa osloncem na ruske „adamate“) da za sebe uspešno reše niz važnih pitanja tamo, gde su njihove pozicije mnogo lošije – na primer, u vezi sa problemom smanjenja taktičkog nuklearnog oružja Rusije.Izvezeni kapital i „adamati“ koji imaju veze sa tim mogu da se pretvore u jednu od najvećih pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije.
I – zaključak. U prvoj deceniji 21. veka u globalnom sistemu međunarodnih odnosa došlo je do suštinskog pomeranja. Prema rečima zamenika glavnog čoveka ambasade SAD u Rusiji, Denijela Rasela, „Rusije devedesetih godina, sa ekonomijom u stanju ekonomskog kolapsa i gomilom unutrašnjih problema, više nema. Naoružana ugljevodonicima, deviznim rezervama, podrškom vlasti od strane naroda, nuklearnim oružjem i pravom veta u Savetu bezbednosti OUN, Rusija se ponovo pojavljuje na svetskoj areni… Mi to ne možemo samo da ignorišemo ili da zaobilazimo, jer njena pozicija po mnogim pitanjima koja su kritična za nas znači previše“. Pitanje: da li SAD mogu da se pomire sa perspektivom nastavljanja kretanja Rusije takvim putem? Odgovor je: ne! I pojavljivanje figure Makfola u Moskvi je potvrda toga. Tako da predsedniku Rusije 2012. godine predstoji, očigledno, da se sprema za „bitku na Kosovu“ i da rešava problem „adamata“.
Viktor Kuznjecov
12. oktobar 2011.
Pročitajte još i:
Finansijska krađa veka: konfiskacija libijskih državnih investicionih fondova
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
