Evropa proživljava možda najteže trenutke od Drugog svetskog rata - izjavila je kancelarka najmoćnije članice evrozone Angela Merkel u istočnonemačkom gradu Lajpcigu, dok su se na jugu Starog kontinenta novi premijeri prezadužene Italije i Grčke spremali da formiraju vlade koje bi trebalo da zaustave galopirajuću dužničku krizu u evrozoni.
- Ako evro padne, pada i Evropa. Mi želimo to da zaustavimo, i zaustavićemo, na tome radimo, jer ovo je ogroman istorijski projekat - poručila je Merkelova sa skupa njenih demohrišćana.
Za spasavanje tog projekta, sudeći prema onome što se dogodilo u Italiji i Grčkoj, ne biraju se žrtve, pa čak ni one najprekaljenije, kakav je bio decenijski premijer Italije Silvio Berluskoni, ili Grk sa bogatim političkim iskustvom Jorgos Papandreu. No, njihove moći nisu dosezale do zahteva Evropske centralne banke i MMF, bez čije se podrške servisiranje ogromnih dugovanja graniči sa nemogućim.
Sticajem okolnosti na njihovo mesto, gotovo istovremeno, sličnim postupkom, postavljeni su premijeri sa američkim iskustvom, koje povezuje ugled stican u finansijama i bankarstvu, kao i članstvo u jednom od najelitnijih svetskih klubova. Obojica su dugogodišnji članovi Trilateralne komisije, koju je sedamdesetih godina prošlog veka osnovao Dejvid Rokfeler, pripadnik jednog od dva najveća bankarska “carstva”, okupljajući, pored ostalih, stotine korporacijskih i bankarskih lidera.
Novi premijer Italije Mario Monti u Trilateralnoj komisiji zauzima visoko mesto predsednika evropskog ogranka. Dobio je nadimak Super Monti kada je, kao evropski komesar za konkurenciju, inicirao antimonopolsku inicijativu protiv “Majkrosofta” i istragu povodom najave spajanja “Dženeral elektrika” i “Hanivela”. Savetnik “Goldman Saksa” i kompanije “Koka-Kola”, Monti je i jedan od osnivača Evropske federalističke inicijative, poznate kao Grupa Spineli, koja se zalaže za snažnije integracije EU.
Mario Monti (foto: Flickr)
Na jačanju evropskih integracija aktivno je radio i novi grčki premijer Lukas Papadimos. Član Trilaterale od 1998. godine, svojevremeno ekonomista u ogranku američke centralne banke, poznate kao Boston fed, našao se na mestu guvernera Banke Grčke, u vreme kada je drahma zamenjena evrom. Potonji zamenik predsednika Žan-Kloda Trišea u evropskoj centralnoj banci od 2002. do 2010. godine, on postaje savetnik predsednika Vlade Jorgosa Papandreua, da bi ga sada nasledio na projektu izvlačenja Grčke iz dužničke krize.
Lukas Papadimos (foto: Bloomberg)
Od čelnika prelaznih vlada “na određeno vreme” očekuje se da spasu Italiju i Grčku od bankrota. To podrazumeva bolne mere povećanja poreza, otpuštanja viška radnika, manje ili zamrznute plate za više rada, duži radni vek za niže penzije, rezove u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, infrastrukturi... Diktat bankarske logike je neumoljiv.
Evropska komisija, čiji revizori trenutno pregledaju stanje javnih finansija Italije i Grčke, pojačala je pritisak.
- Naša dijagnoza italijanske politike se neće promeniti samo zato što je u toj zemlji došla nova vlast - izjavio je portparol komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja, Amadeu Altafaž. Kad je reč o Grčkoj, Altafaž je izjavio da Komisija još nije dobila pisano obećanje od nove vlade u Atini da će primeniti strogi program.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ističe da Evropa, korak po korak, mora da se približi političkoj integraciji:
- Potreban nam je dalji strukturalni razvoj EU. To znači izgraditi Evropu kako bi evro imao svoju budućnost - naglasila je Merkelova.
Ona se zalaže za promene evropskih dogovora, kako bi se kaznile države koje stvaraju deficite, ali ponavlja i da Nemačka ima odgovornost prema svojim partnerima u Evropi.
D. Savić
14. novembar 2011.
Pročitajte još i:
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
