U svetu međunarodnih finansija, postoje oni koji izazivaju događaje i oni koji na te događaje reaguju. Dok su ovi drugi obično mnogo poznatiji, većeg broja, izgledajući jako moćno, prava moć leži u rukama prvih. U centru globalnog finansijskog sistema danas nalazi se finansijska oligarhija koju predstavlja Bilderberška grupa. Ideja na kojoj se temelji svaki sastanak Bilderberške grupe jeste da se stvori aristokratija odabranih iz evropske i severnoameričke elite koja bi na najbolji način upravljala planetom. Drugim rečima, stvaranje svetske mreže gigantskih kartela, moćnijih od bilo koje nacije na planeti Zemlji, u cilju kontrolisanja životnih potreba ostatka čovečanstva. Ova oligarhija je, pre svega, privatni poduhvat, koja operiše kroz mrežu vladinih agencija, javnih i privatnih institucija, kao i privatnih korporacija...

Uprkos poodmakloj sudskoj raspravi, nije utvrđena vrednost zaostavštine Josipa Broza, a najveću nedoumicu predstavlja tajni, četvrti spisak s nasleđem vrednim desetine miliona evra. U zapadnim obaveštajnim službama taj četvrti spisak naziva se – četvrtim protokolom. Navodno su u njemu navedene šifre specijalnih, tajnih računa koje su zapadne sile, pre svega SAD, otvarale za potrebe njima korisnih stranih državnika. Kao suosnivač pokreta nesvrstanih, kaže se, Tito je, znajući ili samo sluteći, utirao put „trećem svetu” u novi svetski poredak: „Takvi državnici su uvek bili izloženi riziku, pa je za njihove potrebe formirana ’zlatna rezerva’”, istakao je londonski „Indipendent”. Bilo da se novac koristi kao „penzija posle odlaska sa vlasti” ili da se upotrebi kao investicija u povratak na državno kormilo...

Hapšenje Basbuga nastavak je akcije "Ergenekon" u kojoj je uhapšeno preko 300 ličnosti za koje se veruje da im je cilj bilo stvaranje haosa kao izgovor za svrgavanje režima koji iskazuje islamističke tendencije. Zanimljivo je da su posle hapšenja doskorašnjeg načelnika Generalštaba turske vojske izostale reakcije, pre svega zvaničnog Vašingtona. Američki mediji koji vestima od mnogo manjeg značaja daju veliku važnost ovog puta prećutali su događaj koji zaslužuje pažnju veću od jedne obične analize. Šta se zapravo krije iza ćutanja zvaničnog Vašingtona?...

Očigledno da je prava meta aktivnosti koje počinju na mitinzima budući predsednik Rusije, a da su rezultati ruskih parlamentarnih izbora samo njihov povod. Obično tako Vašington počinje da drma „režim“ koji mu ne prija. Za rusku „obojenu revoluciju“ već je izabrana boja – „bela“ (zima ili carizam?), registrovan sajt – još 9. oktobra; na Balotni trg neki učesnici su doneli bele ruže „da ih poklanjaju našim policajcima“ – klasični udžbenički primer iz knjige Džina Šarpa za „svrgavanje režima“. Za vreme posete Moskvi u martu 2011. godine Džozef Bajden je jasno definisao stav Vašingtona: treći mandat Vladimira Putina je loš za Rusiju, loš za njega samog što će neizbežno dovesti do događaja koji su slični „arapskom proleću“...

Venecuelanski predsednik Hugo Čavez izašao je sa hipotezom da je možda u SAD nađen način kako da se kod latino-američkih levičarskih lidera izazovu kancerozna oboljenja. Osim Čaveza i Kristine Fernandez, maligni rak je u poslednje vreme dijagnostikovan kod brazilske predsednice Dilme Rusev, njenog prethodnika Lule da Silva i paragvajskog predsednika Fernanda Luga. Igrom slučaja svi su levo orijentisani. „Fidel mi je uvek govorio, Čavez, čuvaj se. Ti ljudi su razvili mnoge tehnologije. Preterano si bezbrižan. Pazi na to što jedeš, šta ti daju... Mala igla i ušpricaju nešto što samo oni znaju šta je“...

Donošenje francuskog zakona o Turskom genocidu nad Jermenima će staviti tačku na bilo kakve perspektive Turskog učlanjenja u EU. Francuska zajedno sa Nemačkom nikada nije bila pristalica te ideje. To je sudar geopolitičkih interesa i ranije ili kasnije je moralo doći do konflikta. Govoriti o evrointegraciji Turske sada je moguće samo u prošlom vremenu...

Poslednjih godinu, dve imamo strahovit medijski napad na evro. Nema dana da neki poznati ekonomista ne očita opelo nad evrozonom. Kao da niko ne primećuje da je javni dug SAD 100 odsto BDP-a, a dug evrozone 85 odsto BDP-a. Očekivalo bi se da se finansijska tržišta okrenu protiv dolara, ali to se ne dešava. Pri tome, Evropa pokušava da dovede svoje budžete u red, dok SAD ne radi apsolutno ništa po tom pitanju. Naprotiv, kada evrozona izađe sa nekim merama štednje odmah se pojave kritike kako to nije dovoljno i nije na vreme...